Finansije i Osiguranje - Srbija

Svaku dobru firmu obleću tri banke

Bankari su spremni da dobrim firmama ponude i znatno niže kamatne stope na subvencionisane kredite od 5,45 odsto, ali je problem da pronađu takva preduzeća. Većina domaćih kompanija grca u dugovima koje teškom mukom ili uopšte ne može da vrati. Oko malog broja dobrih firmi, bori se više banaka. Izvoznicima pojedine banke spremne su da ponude i kamate ispod 3,5 odsto.

Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa domaće kompanije duguju bankama više od 10 milijardi evra, a od toga 26,5 odsto ili gotovo trećina ne može da se naplati. Nezvanični podaci govore da je na površinu isplivalo oko četiri milijarde evra loših zajmova koji ne mogu da se isplate.

Zbog toga banke sve manje odobravaju kredite i poslednji podaci ukazuju da je pad kreditnih aktivnosti oko deset odsto, što je znak za uzbunu da je privreda u ozbiljnom problemu. Država je sa svoje strane izašla u susret i ponudila subvencije, tako da bi firme mogle da koriste 1,2 milijarde evra novih zajmova.

- Dobrim firmama dali bismo i znatno nižu kamatu od 5,45 odsto - kaže Ivica Solić, predsednik IO Komercijalne banke.

- Takve firme intenzivno tražimo. I ne samo mi. Oko svakog dobrog preduzeća nema manje od tri banke.

Prema rečima Slavka Carića, predsednika IO Erste banke, profitabilnim firmama spremni su da ponude i veoma niske kamate uz subvenciju. Posebno su im primamljivi izvoznici sa dobrim tržištem koji bi mogli da dobiju zajam uz kamatu od 3,35 odsto. Vlada Srbije je, kako kaže Raško Tomašević, direktor marketinga u Kredi agrikol banci, definisala maksimalnu kamatnu stopu po kojoj se krediti klijentima mogu odobravati, i ona iznosi 5,45 odsto,a na to banke dobijaju subvenciju od pet odsto.

Odobravanje kredita sa kamatnom stopom nižom od ove je svakako moguće, čak do četiri odsto. Ono od čega zavisi visina kamate prema konkretnom klijentu je procenjeni stepen rizika same firme, njena veličina, ukupna vrednost i obim poslova koje banka obavlja sa klijentom, perspektiva dugoročne saradnje...

- Ne postoje posebna ograničenja za firme koje mogu da konkurišu za subvencionisane kredite - kaže Tomašević.

- Isti su kriterijumi kao i za redovne kredite iste namene za obrtna sredstva i likvidnost. Jedina ograničenja koja postoje su da do 20 odsto sredstava mogu da uzmu najveće kompanije, i da se od ukupno plasiranih sredstava najviše 15 odsto može da se iskoristi za refinansiranje postojećih obaveza. Ta dva uslova svaka od banaka koja učestvuje u programu subvencionisanih kredita mora da zadovolji.

Poželjni

- Za poslednjih pet godina krize u svakoj delatnosti izdvojile kompanije koje stabilno posluju i imaju dugoročnu perspektivu razvoja - kaže Raško Tomašević, direktor marketinga u Kredi agrikol banci.

- Ako bi neke sektore, ipak trebalo izdvojiti, to su svakako telekomunikacija, informacione tehnologije i poljoprivreda. Od početka prijema zahteva za subvencionisane kredite interesovanje klijenata je jako veliko. Možda se za nijansu izdvajaju više preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, trgovinom i proizvodnjom generalno. Broj njihovih zahteva za ovom vrstom kredita je najveći.